У Крагујевцу је данас у присуству бројних званица и културних посленика свечано отворена Кућа Ђуре Јакшића – ново место за представљање уметничког стваралаштва.

Кућа Ђуре Јакшића у чију је изградњу швајцарска влада уложила 27 милиона, а град Крагујевац осам милиона динара, сазидана је у оквиру пројекта програма Регионалног руралног развоја, којим су Регионална агенција за еконoмски развој Шумадије и Поморавља, град Крагујевац и удружења винара и ракијаша желели да развију територијални идентитет Шумадије.

Уз захвалност добротворима из Швајцарске који су помогли да се изгради Кућа Ђуре Јакшића и свима који су имали разумевање и подржали пројекат, градоначелник Крагујевца Радомир Николић је крагујевачким уметницима пожелео срећно усељење у нови дом. На овом месту живео је Ђура Јакшић, сећање на њега Крагујевац је чувао у трошној лепари напола урушеној. Како се један по један зид одваљивао спомен на њега је бледео, а у последњих неколико деценија кућа је уместо споменика могла да постане гробница, јер су остаци грађевине претили да однесу нечији живот, казао је Николић.  Када донесете добру одлуку и учините праву ствар, ми који смо решили да спомен на Ђуру сачувамо пре оних који су дозволили да се спомен сруши стављени смо на стуб срама. Не сумњам да би Ђура да је жив био данас са нама и не сумњам да би га на овом месту виђали редовно, а какав је био не сумњам да би дао и своју кућу да се ово здање изгради и направи нови дом за крагујевачке уметнике и љубитеље доброг шумадијског вина. Не сумњам да би нам Ђура рекао „Није битно шта је било, већ како је до тога дошло“, рекао је у свом обраћању Радомир Николић.

Академик Миро Вуксановић је у својој беседи „Јединац у српској култури“, за Ђуру Јакшића рекао да се нико од песника српског романтизма није исповедао и поверавао као он. Певао је о себи, свом животу и интимном доживљају света. Његово дело је родољубно, елегично и жестоко, често до последње капље искрености, каткад неодмерено и разбарушено, свему у пркос, себи на штету, са доследним расипањем велике обдарености. Исто тако, беседио је академик Вуксановић нико као Јакшић у свом уметничком нараштају, али и изван генерацијских ознака, није се истовремено исказивао на четири начина – као песник, драмски писац, приповедач и сликар. Говорећи о његовом службовању академик је навео да је најдуже остао у Крагујевцу, где је његова трећа кућа. Није се одржала у некадашњој скромности као што су црњанска и скадарлијска. Али, јесте подигнута као троструки споменик. Верујемо да би је тако и Ђура прихватио ако би којим случајем однекуд међу нас дошао. С радошћу би видео да су горње одаје за реч и слику, за уметност, а да су доње одаје за истину у пићу.

Сигурно би у данашњој прилици казао захвалност Крагујевцу и Шумадији. И опет би дизао као здравицу своје стихове о манастиру Горњаку и читао, за опомену, реченицу из писма пријатељу: „И јунаштво је бити Србин – јер не само што се против целог осталог света мораш борити, него баш и против Србина и против себе самога“. Тако је, овде, у Крагујевцу, писао Ђура Јакшић 12. децембра 1863, у кућерку који је заменио мали замак, отворен данас, 9. јуна 2020, а као да се ништа, осим тога, није променило беседио је академик Вуксановић.