По први пут Србија улази у економску кризу са бољим стартним позицијама од већине европских земаља. Србија нема већ неколико година буџетски дефицит, што није случај са европским земљама. Ниво јавног дуга у Србији је на 48%, док је просек у ЕУ 80%. Све то ствара основ за бржу и бољу реакцију наше Владе, рекао је Горан Ковачевић, члан Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава.

Коментаришући државни пакет економских мера, Ковачевић је посебно нагласио да су донете монетарне мере, попут застоја у отплати кредита, затим пакет фискалних мера које се односе на пролонгирање пореских обавеза и нови фискални пакет. 

Једини недостатак је што нисмо под кишобраном Европске уније као њене чланице, мада нисам сигуран који ће степен солидарности бити у наредним данима у самој ЕУ. Дакле као део глобалног економског поретка Србија ће свакако осетити последице, али с обзиром да нам је економија доминантно реална, свакако ћемо имати мање проблема, сем оних који су изазвани недостатком тражње, како на домаћем тржишту тако и на глобалном, истакао је Горан Ковачевић.

Влада Србије је међу првим владама која је за тренутну ситуацију изашла пред грађане са свеобухватним планом и мерама. Мислим да је ово први део економских мера за ово време боравка код куће и док су нам послови суспендовани. Поред монетарних мера попут застоја у отплати кредита, првог пакета фискалних мера који се односи на пролонгирање пореских обавеза представљен је нови фискални пакет. Он је примарно социјалан у време велике здравствене кризе.  Усмерен је ка несмањивању прихода становништва у јавном сектору, пензијама које су једнократно увећане за 4.000 динара, реалном сектору и исплатом минималних плата у трајању од 3 месеца од стране државе, као и финансијској помоћи становништву у висини до 12.000 динара сваком пунолетном грађанину. 

Упитан да ли имамо новца као држава да све ово издржимо, Ковачевић каже: Свакако више него многе земље. Наравно да ћемо имати буџетски дефицит. Јавни дуг може да нам порасте за 32% што је близу 20 милијарди евра да бисмо достигли висину дуга европских земаља које ће имати још већи прогрес јавног дуга него сада. Али се надам да преко ниво Мастрихта нећемо ићи. То је 60% бдп, са буџетским дефицитом изнад 1%. Мада ако буде неопходно не треба ни то избегавати.

Ту нам је препаковање буџета који је 2020. био доминантно усмерен на капиталне инвестиције. Можемо да направимо другачију прерасподелу буџетских расхода, па да нам постане доминантно социјални, што данас изгледа потпуно рационално. Имамо девизне резере у бруто и нето износу никад веће, које су такође потенцијални извор у тешким временима финансијских средстава, пре свега за очување монетарне стабилности. Не треба се прибојавати да не можемо да издржимо. Наравно ништа неће бити лакше, него што је било. Али криза је зато криза. Ма колико економија била битна, здравље је битније. Јер економске кризе увек прођу.