15. фебруар, Сретење Господње, свакако је један од највећих и најважнијих догађаја у целокупној вишевековној и скоро па миленијумској историји бивствовања Срба на овим просторима. Србија ове године на тај дан обележава пуних 220 година од почетка своје државности, колико је већ протекло времена од прве устаничке пушке којом је у Орашцу и званично обележен почетак аутентичне Српске револуције чији је циљ био освајање слободе.

Фасцинантна је чињеница да је српски народ после неколико векова проведених у турском ропству успео да сачува свој национални идентитет и свест да припадају српскоме роду. Наравно да је за то најзаслужнији сам наш народ, али је огромне заслуге у очувању националног, а тиме и верског идентитета имала наша Српска православна црква, жива црква која је увек била и остала уз свој народ чинећи с њим нераскидиву духовну и сваку другу целину и јединство.

Жудња за слободом једно је од основних културолошких и идентитетских обележја српскога рода. Поред слободе, Срби су од памтивека па све до данашњих дана жудели за правдом. Отуда је Сретење, поред Дана државности, и Дан уставности, у знак сећања на први српски Устав из 1835. године, познат као Сретењски устав. Његовим доношењем тада још полувазална Србија сврстала се у ред модерних европских земаља што је чињеница на коју бисмо се стално морали подсећати, а нарочито подсећати оне који нам туторишу о европским стандардима и вредностима. И да не помињемо перфидно искреиран наратив о некаквом суочавању с прошлошћу, све у жељи да се своје славне прошлости одрекнемо и почнемо да стидимо уз приче о некаквом шовинизму, па чак и расизму који се међу нама никад примао није.

Сретењски устав је укинуо ропство не само за оне који живе у Србији, већ и за сваког ко крочи на њено тло. То је изванредна цивилизацијска тековина на коју ваља стално подсећати и подучавати нашу децу да би се, из тог и мноштво других добрих разлога поносили својим пореклом, својом отаџбином и народом у целини. Ми, Крагујевчани имамо додатни разлог за понос, с обзиром да је Сретењски устав усвојен и проглашен баш у нашем граду.Ако ћемо поштено, много пута у нашој историји није било лако бити Србин. Али, увек је било величанствено и достојно поноса. Историјска улога наше генерације је да се постарамо да тако и остане.

                 Чланица Главног одбора

                Српске напредне странке

                    и народна посланица

                    Биљана Илић Стошић