"Кандидатура Ане Брнабић за председницу Народне скупштине искључиво је у вези с њеним радом и резултатимау спровођењу државне политике.

Избор председника Народне скупштине Републике Србије, очекивано, изазвао је оштру вишедневну полемику у најновијем сазиву још до краја неконституисаног српског парламента.

Истини за вољу, главнина дискусија, или, још боље полемика и није се односила на разлоге ЗА или ПРОТИВ избора саме госпође Брнабић; односно, то смо чули тек успут и у назнакама. Зато што је већина опозиционих посланика, већ по неписаном правилу и лошим навикама, и ову седницу искористила да изручи салву најмонструознијих оптужби на представнике власти, можда чак и понајмање на лик и дело саме Ане Брнабић. Што је и сасввим логично и очекивано: дојучерашњој председници Владе Србије ,истини за вољу, чак и најговорљивији негатори чињеница нису имали нешто лоше да ставе на душу.

Ану Брнабић је за кандидаткињу за ову високу државну функцију, логично, предложила владајућа већина. Руководили су се при томе њеном неспорном марљивошћу, резултатима у раду, али и чињеници да се показала као изванредан тимски играч.

Српској напредној странци са својим коалиционим партнерима, као и осталим листама које су се изјасниле да ће подржати владајућу већину при избору извршне власти, као и припадајућих органа и тела Народне Скупштине захваљујући огромном проценту поверења грађана, тај избор је могао бити тек уобичајена правно уобличена формализована процедура. 

Али, како то код нас обично бива, представници тзв. прозападне опозиције искористили су и ово питање да направе прави правцати циркус у Народној Скупштини, рачунајући да ће тако прибавити понеки промил код грађана, пре свега на предстојећим београдским и осталим локалним изборима, јер им сва истраживања јавног мнења неумољиво сведоче о драстичном паду рејтинга у односу на децембарски изборни циклус о коме би, како сада ствари стоје, краткорочно барем могли само да сневају.

Да ли је том слободном паду до нивоа политичког салто мортале допринело њихово тужакање и цинкарење сопствене земље бриселским парламентарцима и другим мање или више битним европским званичницима, занимљиво, и понеком нескривеном проалбанском лобисти; или су их грађани напустили након протеста одмах након избора који су, сем некреативности и безидејности, једино имали појачану дозу агресије и рушилачко мрзилачког испољавања незадовољства због очигледног пораза на свим нивоима децембарских избора.

Основна тема, дакле, није био предлог избора Ане Брнабић, већ се претворила у салве неистина о изборној крађи. При томе није јасно једно: ако већ тврде да су избори били не само нелегитимни, него и нелегални, зашто су верификовали своје посланичке мандате и ушли у Народну скупштину? Због пристојних финансијских принадлежности? Због отворене позорнице за обраћање јавности? Или због још једног у низу неуспелих покушаја да уруше кредибилитет владајуће већине, а тиме и Ане Брнабић лично?

Требало би за ову прилику још и подсетити да тзв.прозападна опозиција није желела да уђе ни у једно скупштинско тело, ни као чланови ни као председавајући. Бег од одговорности, страх од посла или недостатак идеја? Или свашта нешто и понешто?

Можда је најпарадоксалније од свега од стране истог друштванцета да су они који ламентирају над уништавањем институција и правне државе као њене персонификације, одбили да положе заклетву како је прописано, већ су ту учинили на ходнику, по буџацима скупштинског хола. Мало парадоксално, зар не? Добро је да не изађоше на скупштински тротоар да се закуну на ивичњак или бетонске коцке којима су ономад гађали градску кућу!

Имало би овде још много тога да се исприча, али поштено је вратити се оном суштинском: Ана Брнабић биће изабрана за председницу Народне Скупштине Републике Србије, и то вољом грађана који су дали свој глас победничкој листи на протеклим изборима, јер она то место једноставно заслужује. У току свог осмогодишњег бављења политиком показала је храброст, одлучност, стручност, осећај за националне интересе и способност да разговара и са неистомишљеницима, због чега је једна од њених првих и још важећих порука и била да њена рука и даље остаје пружена за сваку сарадњу  и свима. 

Пред новом председницом Народне Скупштине стоји и један екстремно важан задатак: да, у границама реалних људских и моћи које јој нова функција допушта, врати достојанство овом високом дому, као највишем законодавном телу у држави. У томе ће свакако имати помоћ посланика из своје странке и коалиције, као и председника Вучића, јер су се њих двоје већ много пута показали као добар и веома уигран тим.

На крају, али не и најмање важно нагласићу да би Крагујевац и Крагујевчани нарочито могли да буду задовољни њеним избором, јер је за време њена три премијерска мандата, поред осталих успешних пројеката, наш град постао једно од седишта информатичке индустрије, чиме му је трасирана извесна и успешна будућност, с обзиром на светске трендове.

И када се једнога можда далеког дана буде правила листа са основним обележијима наших битних политичких личности, уз име Ане Брнабић стајаће: модернизација Србије кроз њену дигитализацију и потпуна окренутост ка будућности кроз равноправно учешће наше земље у Четвртој индустријској револуцији". 

                 Чланица Главног одбора

                 Српске напредне странке 

                    и народна посланица 

                   Биљана Илић Стошић