Усвајањем експозеа и предлога чланова новог кабинета Ане Брнабић, Србија је добила нову владу

 

У свом експозеу, мандатарка изнела приоритете нове владе, али и подсетила на досадашње постигнуте резултате у претходном двогодишњем, али и десетогодишњем периоду 

 

Усвајањем експозеа мандатарке Ане Брнабић и полагањем заклетве чланова њеног будућег кабинета, Србија је и званично добила нову владу.

 

У време готово, па незапамћене глобалне кризе без преседана још од времена последњег светског рата, потребно је много професионалне, политичке, личне и сваке друге храбрости, одважности и, изнад свега, неупитног патриотизма да би се преузела дужност министра једне мале земље на врло осетљивим геополитичким позицијама.

 

У том смислу, без имало претеривања, све честитке будућим министрима због исказане жеље да земљу што безболније и безбедније проведу кроз глобалну кризу за коју се верује да још није ни почела у пуној мери и дијапазоном последица које ће оставити на цео свет, а посебно на Стари континент.

 

Нова влада ће, као што је већ најављивано, у пуном капацитету бити влада континуитета и политике националног спаса.

 

Иако по саставу коалициона, и у овој владиној постави највећу одговорност имаће Српска напредна странка, што происходи из највишег степена поверења грађана на последњим парламентарним изборима, заједно са председником странке и државе, господином Александром Вучићем.

 

Ако бацимо поглед у најближу прошлост, констатоваћемо да је и претходни кабинет Ане Брнабић преузео дужност и одговорност у крајње деликатним околностима, у пуном замаху глобалне пандемије корона вируса. И, као што је мандатарка и навела на самом почетку свог експозеа, Србија је врло брзо постала главна светска добра вест по успешности те борбе, по набавци вакцнна од пет произвођача, по организацији вакцинације, као и по солидарности коју је показала према грађанима региона омогућивши им да се вакцинишу код нас, потпуно бесплатно, али и бројним донацијама вакцина, тестова и друге неопходне медицинске опреме.

 

Уз све то, Србија је, с обзиром на околности, невероватно повећала болничке и друге клиничке капацитете изградњом неколико ковид болница, али и других здравствених капацитета, истовремено у три наврата повећавши зараде запослених у здравству.

 

Мандатарка је истакла да ће се пројекти унапређења здравствене заштите наставити, посебно апострофирајући реконструкцију Клиничког центра Крагујевац на чијој се припреми неопходне документације већ увелико ради.

 

У свом експозеу, мандатарка је у уторак подсетила и на бројне пакете финансијске помоћи свим категоријама грађана, али и привреди, као и нашим људима на Косову и Метохији, уз максимално поштовање фискалне дисциплине, те подсетила да је пандемија у већини земаља, уз пад привредне активности, довела и до повећања незапослености. За разлику од тога, Србија је смањила своју стопу незапослености чак и у пандемијским годинама и остварила привредни раст као друга европска земља по стопи привредног раста.

 

Привредна активност се нарочито огледала у реализацији замашних инфраструктурних пројеката, али и у даљем привлачењу директних страних инвестиција, због чега је забележен највећи бруто друштвени производ у историји наше земље од 53,3 милијарде евра, с пројекцијом за ову годину од преко 60 милијарди.

 

Мандатарка је подсетила и на огромне искораке у области владавине права, пре свега на уставне промене које ће резултирати како вишим степеном независности и самосталности правосуђа, тако и далеко бољој ефикасности судске гране власти у корист грађана.

 

Борба против организованог криминала и корупције остаје такође високо у владиним приоритетима.

 

Првенство ће имати и сет медијских закона, усмерених на даљу професионализацију и независност медија, због чега је у новој влади установљено и посебно министарство за медије и телекомуникације.

 

Ове, али и друге области као што су пољопривреда, заштита животне средине, али и култура, такође ће се наћи високо у владиним приоритетима., очување српског језика и ћириличносг писма, као и специјалне везе са Републиком Српском у складу с Дејтонским споразумом чији је Србија потписник.

 

„Цео свет је погрешно веровао да ће након завршетка пандемије наступити ера опоравка и економског успона, али све је то променио рат на истоку Европе“, рекла је мандатарка додавши да су од тог 24. фебруара главне теме енергетика и инфлација, закључивши да ће Србија морати да се позиционира у свету у ком ће највећа јагма бити за енергентима и храном.

 

Ана Брнабић је истакла да ће у сарадњи са шефом државе Александром Вучићем Влада Србије активно радити на новој енергетској политици, уз максимално ослањање на сопствене ресурсе. У нову енергетску политику биће уложено преко 12 милијарди евра, где ће велики део бити усмерен на зелену агенду и обновљиву енергију,што ће захтевати неопходан научни и технолошки развој и снажан замах биотехнологије.

 

Због одличних резултата на пољу дуалног образовања биће настављен даљи обухват средњих школа овим форматом, а нарочито ће се инсистирати на методологији дуалног образовања на високошколским инситуцијама, где компаније из привреде морају показати виши степен активности и кооперативности.

 

Нови кабинет ће наставити реализацију и имплементацију пројекта Србиија 20-25. што се посебно односи на брзе саобраћајнице, али и задате циљеве у погледу социјалне сигурности и стандарда грађана: да до 2026. године просечна плата буде хиљаду евра, а просечна пензија 400 евра.

 

Мандатарка је посебно нагласила да ће Србија наставити свој пут европских интеграција нагласивши да ће његова успешност најмање зависити од брзине и квалитета наших реформи.

 

„Некада је најважније питање било унапређивање владавине права, а сада се све своди на две тачке: да ли ће Србија увести санкције Русији и колико ћемо брзо доћи до финалног правно обавезујућег споразума са Приштином“, рекла је она.

 

У делу експозеа по овом питању, мандатарка је показала посебан емотивни набој, јасно рекавши да је прво и право питање када ће Приштина испунити свој део Бриселског споразума онако како је то у том документу потписано, а пре свега око заједнице српских општина са овлашћењима предвиђеним тим споразумом.

 

„Тражим поштовање према нашем суверенитету и територијалном интегритету исто онако како се подржава суверенитет и територијални интегритет других“, рекла је она, нагласивши да је на Србију те 1999. године извршена брутална агресија када је погажено међународно право и сви принципи Повеље УН, а да је 2008. године тај процес брутално настављен самопроглашењем лажне државе на делу наше земље, те да све ово што се данас дешава у Европи јесте последица тог чина непринципијелности и селективног приступа међународном праву.

 

Мандатарка се затим обратила члановима свог будућег кабинета рекавши им да ће суверенитет и територијални интегритет државе бити црвена линија за сваког од њих, будућих министара од којих ће захтевати да у сваком тренутку покажу дужно поштовањепрема сваком грађанину Републике Србије.

 

Седница Народне скупштине завршена је усвајањем експозеа мандатарке и полагањем заклетве чланова нове Владе Републике Србије.