САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ/31.12.2021.

Поштовани Крагујевчани и сви Шумадинци, где год да сте, 

У сатима када бројимо последње тренутке одлазеће године, обичај је да се сумирају утисци, али и изразе жеље и очекивања.

Беше ово једна заиста тегобна година у којој смо изгубили многе дивне људе чије ће наслеђе и будућим генерацијама служити на понос и дику. Многи од нас су доживели и лични губитак, своје највољеније, родбину, пријатеље, комшије с којима су делили и добро и зло.

И то су, заиста, ненадокнадиви губици, оно најгоре по чему ћемо памтити ову годину. Али, и то је живот, пун искушења и неправедних и необјашњивих несрећа.

Па је прво што бисмо једни другима могли да пожелимо у наредној години да макар мало буде боља и мање тешка од ове одлазеће.

Вишевековни је обичај у нашем народу да се, док честитамо, прво пожели добро здравље и бољитак за породицу. Такви смо ми, одвајкада. Нама новац, барем не у свету такозваних обичних људи, каквих је код нас већина, на сву срећу, никада није међу првим помислима, као обавезни услов за истинско благостање. 

Наравно да наш избор није ни немаштина, то никако. Али, сем неких ипак доста ретких изузетака, ми смо један скроман свет, прилично равнодушан на енормно богатство. Поготову да је смисао живота бескрајно и никад довршено материјално стицање. Где екстремно имућни појединци нису и најпоштованији у народу. Напротив! Због чега ту своју финансијску моћ никако не успевају да капитализују кроз утицај у политици и власти које тако очајнички и безуспешно покушавају да освоје или да поврате. 

Не повратили се, никада више!

Посебан проблем имамо с онима који су умислили да су Богом дани да буду усрећитељи народа. Кога, готово, па по правилу гледају с потцењивањем. Некада и с нескривеним гађењем! И кога упорно и безуспешно желе да промене. Јер би да буду окружени само себи сличнима. Макар и да их је за под једну шљиву! 

Последњих дана у јавном простору сведочимо изливима отворене и нескривене мржње. Толике да се призива на освету. Бруталну, отворену као и свака освета губитника. А како се та освета окончава, томе нас је историја одавно научила. Барем оне који су желели да уче.

При свему томе игноришу једну сасвим очигледну чињеницу - да их тај народ неће. 

Јер схвата да им се веровати не може. Призивајући некакву „другу и другачију“ по њиховим мерилима "бољу и цивилизованију Србију", с "висине" своје умишљености покушавају да преузму – народ?!

Србија се може и мора унапређивати и развијати. 

Никако не и преумљавати.

Нарочито не по споља задатим обрасцима. 

Јер, Србија је Мајка нашег народа. 

А Мајка се воли безусловно. 

Као што свака мајка безусловно воли своју децу. 

Па чак и кад се одметну у заблуделе овчице. 

С тврдом материнском вером да ће доћи себи и изаћи на прави пут.

Што би могао бити део и ове новогодишње честитке.

Јер смо, како рече један од најумнијих међу нама, сувише мали да бисмо се делили.

И то је суштина свега на коју се не би имало шта ни додати ни одузети.

Срећна нам и безбрижнија предстојећа 2022. година!