САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ/20.12.2021.

Градски одбор Српске напредне странке, Крагујевац

Поводом скорашњег саопштења крагујевачких "народњака" (како им тепа један од њихових омиљених апологетских дневних листова), желимо да појаснимо неке изврнуте чињенице из поменутог "приопћења", а у вези са серијом одбранашких наступа везаних за "случај Горан Марковић". Као прво, није реч ни о каквом нападу, већ о реакцији на изјаву поменутог "редатеља". Што се у политичком животу не би могло сматрати никаквим непримереним чином, већ, најблаже речено, очекиваним поступком, поготову с обзиром на садржај Марковићеве изјаве. Као друго, није Никола Дашић реаговао као градоначелник, већ као политичар и високи функционер Српске напредне странке. Пошто је господин Дашић сасвим свестан да је он прихватио одговорност да буде градоначелник свих Крагујевчана, па чак и оних који су спремни да на њега одапињу најотровније стреле, као што су то поново у недељу учинили. Даље, није г. Дашић "напао" редитеља Горана Марковића, већ Горана Марковића, политичара (у покушају). Јер је његова изјава била сасвим политичка, а не његов "умјетнички дојам". Уз драмске метафоре. Јер драмски уметници воле да драме. И да не набрајамо даље, сувишно је. Није, међутим, сувишно истаћи да је овакво саопштење Вукових присталица разумљиво. Јер, колико памтимо скорашње изјаве његових блиских сарадника, они би требало да на органима своје странке демократски одлуче да ли да своје "присташе" позову да изађу на референдум и да ли да заокруже Да или Не.

Е, ту је проблем. Ако не изађу на референдум или ако гласају против акта о изменама Устава који је, иначе, сугерисала ЕУ, а Венецијанска комисија подржала и оценила као искорак напред, а све у оквиру поглавља о владавини права, с чим ће пред своје газде? На које су се мало љутнули у преговарачком процесу о изборним условима…тј не иде сад да још досоле на рану. А ако, ипак, одлуче да изађу, то би, de facto, значило да признају уставне амандмане које је усвојила Народна скупштина Републике Србије коју они сматрају и нелегалном и нелегитимном, јер признају само суд своје партије. Да би избегли ову тему о којој још вагају (и вагају, и вагају...), они се баве Николом Дашићем. А и ових је дана веома IN стати уз Горана Марковића.

Па, к’o веле, да се и они прикаче. Можда је Марковић будући председнички кандидат, ко зна. Или би неки волели да јесте. Пошто траже нестраначку личност. Јер расне политичаре немају. Као што немају ни политику. Барем не ону која је прихватљива већини грађана Србије. У шта ће се почетком априла поново уверити.