Политикантске игре без граница

Објављивање слика и прилога о кретању породица штићених личости лако може прерасти у претњу по њихову личну безбедност, али и мање или више отворену и огољену претњу самим носиоцима највиших функција

Ако се икада буде писала домаћа историја политичког (квазиполитичког?) бешчашћа, онда ће континуирана серија напада на породицу председника државе Александра Вучића заузети једно од најистакнутијих места.

Заиста, човек би се с пуним правом могао запитати да ли су појединци само безидејни или поседују дефицит разумевања политике. Јер, иако смо се у периоду нашег тродеценијског и коју годину плус вишестраначја свега нагледали и наслушали на јавној сцени, изгледа да неки актери још увек нису схватили да ипак постоји граница која се прелазити не сме, чак ни у политичкој арени. Која, кад погледамо разна медијска писанија и прилоге, све више личи на арену беспоштедних обрачуна без икаквих кочница, граница, о фер плеју или политичком бон тону да ни не говоримо.

Ако се за све ово време томе неки нису научили, да ли су такође заборавили неке од основних постулата нашег обичајног права и колективног морала? Који каже да се људима у породицу не дира, поготову не у децу. Поготову кад деца нису на јавној сцени, нису носиоци неке јавне, друштвене, поготову не и политичке функције. Или су у својој успенушаној жељи да се домогну ако ништа, онда барем нешто замашнијег колача власти (сласти?), заборавили на следеће:

У нашем народу деца су светиња, као уосталом и родитељи, браћа и сестре, па их никако не би требало инструментализовати у политичкој борби. Поготову када је реч о породици штићених личности, што се директно може одразити на њихову личну безбедност. Барем као (не)исказану претњу! Нешто као: „Знамо где ти се син креће!“

Мада, све учесталији напади на породицу председника Вучића пре да имају за циљ нешто друго: да му скрену пажњу са онога чиме се он приљежно и буквално даноноћно бави, на изналажење најбољег могућег решења у једној од најтежијих историјских момената у коме су се нашли народ и држава. И њихова будућност. И будућност све наше деце! Ако је неко заборавио да се управо о томе ради?!

Зато с индигнацијом, да не употребимо неку очигледнију реч, одбацујемо неукусне медијске прилоге о члановима породице председника Вучића и осуђујемо их, без изузетка; то се односи и на породице свих актера на јавној и политичкој сцени који не смеју бити монета за политичко поткусиривање неистомишљеника, јер је то тако супротно и нашем менталитету, али и елементарној јавној, политичкој и личној пристојности коју, на сву срећу, већина нашег народа одлично уме да препозна и да казни на одговарајући начин, у одговарајуће време и на правом месту, као што су, на пример, избори.