Желети политичком противнику смрт, и буквално, показатељ је тоталног помрачења ума појединих актера на нашој политичкој сцени.

Извесна персона која себи самој тепа Мрки доживела је ових дана нешто налик помрачењу ума: самозвани вођа још једног у низу опскурних покрета имена „Србија герила“ (јел' неко можда чуо за њих?) надмашио је својим твитом све досадашње изливе морбидне мржње пожелевши једном људском бићу- смрт?!

Случај је хтео да та особа, човек, људско биће буде ни мање ни више него председник Србије Александар Вучић.

И можда би овај твит остао незапажен у мору других будалаштина које би свако нормалан имао игнорисати и свакако, осудити о коме год да је реч, ако смо људи, да се том „Мрклом“ нису придружили, па, можемо рећи прваци Демократске странке и народни посланици, Зоран Лутовац и Срђан Миливојевић, са сличним жељама, нешто мање експлицитно исказаним, што ни мало не умањује њихово стварно значење и жеље „дародаваца“.

Да ли је могуће да смо стигли дотле да политичким неистомишљеницима, хајде, рецимо и противницима желимо и биолошки да нестану?! Је ли то друштво какво нам поменута господа обећавају: кога не можемо да победимо, пожелимо му нестанак, у најбуквалнијем смислу те речи?! Да се за тако нешто побрине природа, или да мало потпомогну барем „лепим жељама“?! Уз „Амин“, Господе Боже !!! Хришћански, нема шта!!!

На срећу свих нас, наши људи су прозрели стварни политички, а и људски (?) профил оваквих политиканата, због чега је њихов рејтинг у константном сурвавајућем паду, а парламентарни статус једино још могу да зараде уједињени с другим политичким рестловима, још неко кратко време.

Било како било, овај случај више је примерен да га анализира психијатријска него политичка струка, чак и ако је у питању герила под утицајем текиле.

Најоштрије осуђујемо овај заиста морбидни чин, уз уверење да се ништа слично неће никада поновити, без обзира на кога се односило.

Градски одбор Српске напредне странке Крагујевац