САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ/24.01.2022.

Иако се стално бусају у своја нејака политичка прса све кунући се у поштовање институција, сасвим је несхватљив степен равнодушности према до сада најозбиљнијој безбедносној претњи.

Потпуно је несхватљиво да се у земљи у којој је у врло блиској политичкој прошлости у безумном терористичком акту- политичком атентату смртно страдао председник владе, са несхватљивом равнодушношћу коментарише информација о врло поузданим и провереним подацима о планирању убиства председника државе. 

И то пре свега од стране оних који се, додуше, врло неуверљиво, залажу за правну државу и владавину институција. Јер, овде није само реч о личности председника   Александра Вучића, већ о институцији председника државе. Дакле, институцији која, објективно и неупитно, има највећи легитимитет, јер је једина државна функција на коју се бира личност, именом, презименом, али и резултатима, речју, угледом који ужива у грађанству и бирачком телу.

Поготово је тешко објашњиво да су баш они који се, наводно, залажу за подизање нивоа политичке културе, са толиком количином острашћености прожете дубоком мржњом и нетрпељивошћу одмах „поуздано знали“ да је прича о атентату само један маркетиншки трик као шлагворт за блиску предстојећу предизборну кампању.

Они који имају нешто дуже и боље политичко памћење свакако ће се присетити да су се баш многи од данашњих актера са јавне и политичке сцене са сличном индолентношћу односили према упозорењима да је угрожен живот тадашњег председника владе. Да би, само пар сати након трагичног догађаја који се ипак десио, одмах направили потернице с ликовима осумњичених за директно учешће у том атентату или за логистичку подршку у његовом извођењу. Што је код бројних трезвенијих људи произвело сумње, не баш без основа.

Да не подсећамо како су се, у маниру правих политичких лешинара и пљачкаша гробница, отимали над ковчегом несретног Ђинђића у намери да капитализују његову смрт.

Србија данас није иста држава. Свиђало се то неком или не, уз све проблеме које нико рационалан не пориче, ова држава има далеко јаче и организованије, способније и спремније институције које воде неупоредиво озбиљнији људи. То се односи и на безбедносни сектор који има висок ниво професионалне сарадње са службама широм Европе и света. Где је нормално да се безбедносно интересантне информације размењују. Али и додатно проверавају. Па се тек онда с њима излази у јавност. Као што је и сада био случај. Јер грађани могу бити врло поуздан извор безбедносно корисних информација. И то у превенцији немилих догађаја, а не након њих, како су они то радили пре 19 година.

Много је могућих паралела које се овде могу повући. Почев од решености да се обрачуна с организованим криминалом, па до могуће умешаности страних фактора. Чија највећа моћ не лежи искључиво у њиховој снази, већ у мрежи сарадника коју су овде годинама и деценијама стварали. Који се најсигурније могу препознати по перманентном ружењу народа и то сопственог. Народа који је решен да на челу државе буде онај коме највише верују. И то не бланко, већ оног који је то поверење својим радом и резултатима заслужио. И који не верују да су се сахранитељи његове будућности имало променили. Баш по оној чувеној: "Ви сте се, млада, показали!" И којима су за изборни фијаско све и сви други криви, осим њих самих.

Април само што није! 

Уосталом, живи били, па видели!