Братија окупљена у екипи за насилно преузимање власти ипак мора бити разочарана пристиглим извештајем ОЕБС/ОДИХР-а.

Званичницима овог тела вероватно је требало доста времена и труда да ублаже екстремне оцене и радикалне захтеве из нацрта овог документа који се, према ранијој пракси, трукује у Београду, у тзв. прозападним НВО. 

Већ на први поглед, и најповршнијем читаоцу тог текста упада у очи евидентан степен његове уопштености, низа општих места који се сматрају букваром изборног процеса у сваком друштву које претендује да се гради као демократско. И, као такви, ти ставови су, готово буквално од првог до последњег, низ општих препорука који су уграђени у системска акта свих демократија, па тако и наше. 

Наравно, одмах ће да гракну како није кључни проблем у нашем законодавству,већ у његовом наводном кршењу: али, то је увек ствар перцепције; илити, народски, с које стране плота гледаш.

При томе се вешто избегава податак с почетка извештаја да су, на основу посматраног репрезентативног узорка, утврђене извесне неправилности на целих 7 одсто бирачких места!!! Биће да је некима седам посто исто што и сто одсто?! Али, ни ту помоћи нема.

Као што се помоћи не може ни онима који никако да схвате да се поверење грађана осваја на изборима, а не у бриселским кулоарима, колико год они били или не били добронамерни.

Господи из тзв. пробриселске опозиције десило се овога пута својеврсно политичко помрачење ума: неко им је, искрено или злонамерно, дошапнуо да овога пута побеђују на престоничким изборима, онако -гарант.

Па су им резултати који су пристизали те изборне ноћи дошли нешто као прави хладан туш. Од којег су замукли у њиховом штабу изборном на непристојно и сумњиво дугачак број сати. Можда су у међувремену ишли негде по своје мишљење, ко би га знао!

Након серије траљаво и неубедљиво, мада доста агресивно и хулигански организованих протеста, они који су се прекрстили у борце против насиља, иако се иначе не крсте и већином за Бога не знају, одлучили су да своју срећу пронађу у Бриселу. Грувајући свакодневно и громогласно о томе преко својих тајкунских медија, чиме су направили незамисливу политичку грешку у корацима, прави правцати политички аутогол. Чиме су, у ствари, објаснили разлоге свог поновног безуспешног неуспешног покушаја победе на изборима и преузимања власти у главном граду.Јербо, да имало познају народ којим тако неутаживо и жарко желе да владају, знали би да је огромна већина овдашњег народа и буквално алергична на саму помисао да им странци уређују кућу.

Па је тужибабама и то било мало, па су тражили од Брисела да у Србији, као кандидату за чланство у ЕУ, спроведе „независну истрагу“ о наводној изборној крађи?! Како рече неко, праве бри-селске тетке, ето!!!

Што је овдашњем свету неодљиво заличило на један сличан захтев од пре више од једног века због чијег је одбијања овај народ пролио силну крв, ризикујући и сам биолошки опстанак.

Није вероватно да је европска комисија предметним текстом задовољила ни најскромније апетите београдских тужибаба. Али ће људи из власти, као озбиљни и одговорни за политичке процесе у земљи, пажљиво размотрити све ставке, јер увек има места унапређењу изборног процеса, а тиме и демократије у целини.

Једино што је сигурно да након свега што су покушавали с овим тужакањем и блаћењем сопствене земље, рејтинг те исте групације полако, али сигурно да се сурвава све ниже и ниже. И опет неће разумети да су сами то скривили. Јер не умеју да ослушну-народ.

                    Чланица Главног одбора Српске напредне странке 

                                     и народна посланица

                                     Биљана Илић Стошић