У једном од најосетљивијих политичких тренутака, наш председник је наступио као истински државник и лидер

Чиме је по ко зна који пут показао како се понаша председник кога нису одабрали и инсталирали разни центри моћи, већ га је изабрао народ

Обраћање председника Александра Вучића јавности у петак предвече свакако је потврдило најмање две ноторне чињенице:

Прво, да Србија на челу има човека који у сваком моменту пажљиво и с непогрешивом прецизношћу ослушкује и правилно процењује шта мисли његов народ и грађани земље на чијем је челу, те у складу с тим доноси најважније одлуке. Како, уосталом, и приличи истинском државнику и лидеру нације.

Као и да се при доношењу и најтежих одлука Србија руководи искључиво и једино својим националним и државним интересима. Што је седење на једној, српској столици, а не на више њих. Како се привиђа онима који су спремни да сваку столицу замене фотељом, по било коју цену. Рачунајући на подршку оних који би им ту фотељу обећавали.

Као да се народ ништа не пита?!

Друго, да нимало није случајно да је он, наш председник, радо виђен саговорник и као гост и као домаћин бројним светским лидерима, чак и оним најзначајнијим. При томе, овде се не ради искључиво о личној популарности нашег председника, мада и то није чињеница коју би требало занемаривати, већ о угледу наше земље Србије у европским и планетарним оквирима. Јер су углед једне земље и квалитет њеног лидера принцип спојених посуда, да се колоквијално изразимо. 

То што наш председник, а и бројни државни званичници имају стални и отворени приступ контактима на местима где се доносе најважније политичке и геополитичке одлуке недвосмислено показује да је углед наше земље на високом нивоу. А зна се ко је за тај статус најзаслужнији, свиђало се то некоме или не.

Председниково обраћање у петак показало је још много тога. На пример, да је цела Европа, а и шире, с пажњом чекала да чује став Србије у вези с новонасталом кризом око Украјине. Што је јасан показатељ да Србију сматрају потпуно сувереном земљом која се повинује искључиво сопственим државним и националним интересима, те да је никакви притисци, условљавања и „пријатељска саветовања“ не могу одвратити од таквог става.

Србија је, сасвим је то јасно, остала најдоследнији поштовалац норми међународног јавног права. За разлику од многих који се у међународним односима воде двоструким аршинима, а нарочито лицемерјем.

Наша држава и народ су на својој кожи осетили последице непоштовања одавно установљених међународних норми. Због чега не желимо да се нешто слично икада икоме дешава.

Такође живо памтимо шта значи живети под санкцијама, ембаргом и томе слично. Због чега је наш принципијелни став да се тим инструментаријем у међународним односима никада и ни у ком случају не користимо.

Зна се такође да и они који су склони условљавањима, чак и до нивоа ултиматума нимало не поштују оне који се тим императивима повињавају само да би сачували своје позиције.Због тога је наш председник, иако трудећи се да остане у дипломатском вокабулару, покушаје таквих претњи и опомена назвао чистом глупошћу. На огромно разочарање оних који су били убеђени да ће председник да подлегне тим и таквим притисцима. Чак и када долазе од много значајнијих фактора од оних који су се први истрчали. Рачунајући на подршку оних који су били домаћини на балканској екскурзији једној чланици Европског парламента. Која се само представља као известилац, а суштински је лобиста приштинских сепаратиста у најдословнијем смислу те речи. 

И који се упорно кладе на погрешна грла, додуше, повремено веома грлата и позеленела од муке што им ситуација никако не иде на корист. Никако не схватајући да Виолин- ски кључ не отвара срца српских бирача, а поготову не и врата светлој будућности Србије.