Све оно што су одборници и чланови СНС тврдили, а у извештајима потврђивали ревизори још једном је констатовано. Грађани Крагујевца, су после грађана Смедеревске Паланке најзадуженији и имовина њихове локалне управе не постоји. Трагично је сазнање да град који је био престоница и срце Србије нашег времена, буде доведен на најнижи економски ниво, и да је гори од свих других градова.

У свом бесмисленом појашњењу ситуације, коју не демантује већ је појашњава, творац највеће пљачке Крагујевца оптужује Републичку Владу да му није дала довољно. Најблаже речено потпуно нелогично. Да није било трансферних средстава, било би мање потрошње, које је како видимо било и превише. За службена путовања, маркетиншке услуге, спортске менаџере, и друге облике просипања новца. Новац који је намењен школама, породиљама, установама културе, за инфраструктуру завршио је углавном у приватним џеповима. У јавним финансијама града Крагујевца логику су сменили лични интереси.

На нову спортску халу са 10 гледалаца у Белошевцу, концертну дворану Пионир, Аутобуску станицу, дом у Корићанима, спортске сале у основним школама и стотине других објеката, за које су средства планирана, а Крагујевчани излагани, није потрошен ни један евро.

Грађане, ни политичке странке у Крагујевцу, нису питали када су новац пребацивали из буџета и јавних предузећа, ка приватним токовима. Данас, као никад пре, СНС инсистира да се објаве сва плаћања из буџета града и јавних предузећа и њихов правни основ. Ако нисмо одлучивали о трошењу да бар видимо зашта се трошио крагујевачки новац.

Да коначно сазнамо ко је имао највише користи од потрошених преко милијарду евра. Било би трагично да штету плате Крагујевчани, а не они који су је направили.

Градски одбор СНС
У Крагујевцу,
13. 11. 2014.