Интомнирањем химне “Боже правде“ у извођењу Градског академског камерног хора Лицеум почела је свечана седница Скупштине града Крагујевца у здању Старе Скупштине. Далеке 1818.године књаз Милош Обреновић на данашњи дан, на Скупштини народних првака у манастиру Враћевшница, одлучио је да Крагујевац прогласи првом престоницом тек ослобођене грађанске Србије.

Крагујевац Ђурђевдан слави као дан Града а данашњој свечаној седници присуствовали су амбасадори Палестине Њ.Е. Мохамед Набхан, Белорусије Њ.Е. Владимир Чушев, Уједињених арапски емирата Њ.Е. Ђума Рашид Ал Дахриа, саветник амбасаде Словачке Јозеф Сабо, представници делегација градова побратима и пријатеља - Питештија, Јерихона, Могиљева, Смоленска, Биалско Биала, Инголштата, Охрида, Бара, Старог града Сарајево, Фоче и Мостара, ректор Универзитета проф.др Слободан Арсенијевић, народни посланици, представници правосуђа, државних институција и органа, предузећа, политичких странака.

Поздрављајући окупљене госте градоначелник Крагујевца Радомир Николић најпре је рекао да му је велика част и одговорност што стоји пред пријатељима, побратимима, који су били уз нас у данима успеха и славе, али и данима страдања. “Кроз дугу историју у којој смо тражили и упознавали истину, слободу, правду, аутентичну политичку визију, а било нам је наметнуто ропство, догма, лажни богови и идоли, имали смо савезнике које већ одавно, овде, у Шумадији, сматрамо својом фамилијом“, рекао је Николић.

Подсећајући се на историју Крагујевца Николић је рекао да личе градови, личе људи, сличне су приче, разликују се само симболи. “Многи верују да је наш јединствен“, рекао је Радомир Николић и подсетио да много пре престоног статуса 1818.године и првог помињања Крагујевца, овим простором владала је царска птица и да је била је онаква какво јој је име, раскошна, горда, слободна. Одабрала је за своје станиште ову тачку између шумадијских брда како би људима оставила простор за стварање вечног мита о њој и њеном значењу. Веровало се да је неунуштива и да на својим крилима доноси победе и вечно стремљење ка освајању нових знања и вештина. “Мит о њој освајао је све који су овуда прошли, без обзира на веру и нацију. На бази тог мита верујем да је креиран део наше колективне свести. Без њега је било немогуће веровати да ће мала варош смоћи снаге да направи чуда оног времена, попут првог позоришта, прве Гимназије, прве високе школе - претече београдског Универзитета, првих новина, прве апотеке, првог индустријског арсенала, прве сијалице у Србији“, рекао је градоначелник Николић.

Он је истакао и да никада без вере у чуда и посвећености његових људи Град не би могао да досања сан о производњи аутомобила, савременог оружја, створи Универзитет са 12 факултета, произведе стручњаке који данас проносе име Града у новом свету где информације путују неупоредиво брже него у време када је обављен први телеграмски саобраћај између Београда и Крагујевца. “Захваљујући визији и истрајности Крагујевац данас производи једну десетину српског извоза. Данас је јасно да ће финансијски проблеми, након дуго година, ускоро постати прошлост. Славна историја нас обавезује на мудрост и уздржаност, на отвореност према свима, јер се Град данас мора спајати, а никако одвајати, са свима који желе сарадњу. Наша визија је проширење сарадње са постојећим носиоцима економског развоја и довођење за нас сасвим нових пословних филозофија и целина које су успешне и у овом тешком времену, а наша је обавеза да успех у новом времену обезбедимо Граду. Наша жеља је да, након консолидације финансија и савладавања проблема незапослености, дамо подршку и учинимо да у наше име проговоре ствараоци културе, а политичари заћуте. То ће бити наше капитално улагање и наше последње уточиште“, поручио је градоначелник Крагујевца Радомир Николић.

Данашња свечана седница Скупштине града Крагујевца била је и прилика да се уруче награде признања.

У порти Старе цркве је, у оквиру обележавања дана Града, отворена и изложба “Милошев венац“. Кроз фотографије је представљена Стара црква, стара Скупштина у којој је 1835.године донет први Устав модерне Србије, Амиџин конак као једини остатак двора Кнеза Милоша. На фотографијама је и зграда Прве гимназије која је симбол модерног школства у Србији.